Papagaji kao članovi porodice - tigrice, nimfe i sve ono što donose u naše domove

Ptice su oduvek budile posebnu radost kod ljudi, ali malo koja grupa pernatih stvorenja uspeva da se tako snažno uvuče u srce kao papagaji. Među njima, tigrice i nimfe zauzimaju prvo mesto u domovima širom sveta - male, šarene, bučne kada požele, a opet neverovatno umiljate kada se vežu za svoje ljude. U razgovorima sa brojnim ljubiteljima ovih ptica, stiče se utisak da svaka od njih ima svoju priču, svoje ćudi i da iza svake mreže kaveza stoji mnogo više od običnog ljubimca.

Jedna od najčešćih vrsta koja se sreće jesu upravo tigrice (Melopsittacus undulatus), male papige koje potiču iz Australije. Njihova popularnost nije slučajna - izdržljive su, razigrane, a kada im se posveti dovoljno pažnje, umeju da nauče i pokoju reč. Ipak, ono što vlasnike najviše oduševljava jeste njihova individualnost. Jedna dama je godinama čuvala par tigrica koji su bili potpuno različitog karaktera: dok je ženka bila prava mala dama - uobražena, sklona duranju i inaćenju, mužjak je bio oličenje vedrine. Stalno je iskazivao ljubav, kako prema njoj tako i prema članovima porodice. Njihova vesela svakodnevica, neumorno skakutanje i ćućkanje ubrzo su postali neizostavan deo atmosfere u stanu. Često provode više vremena van kaveza nego u njemu, smeštajući se na ramena, glave i tastature svojih vlasnika, kao da su oduvek tu.

Tigrice su poznate i po dugovečnosti za tako sitnu pticu - neretko dožive deset, pa i petnaest godina. Priča o jednoj plavoj tigrici koja je stigla do skoro četrnaeste godine i dalje izaziva emocije. Bio je to papagaj koji je prosto obožavao slobodu: kavez je služio samo za jelo i spavanje, dok je ostatak dana provodio u istraživanju kuće. Sletao je na prst, na rame, gundjao kad mu nešto nije bilo po volji - i prosto bio član porodice. Njegov odlazak je ostavio prazninu koja se dugo osećala, a slična iskustva dele i mnogi drugi.

Gotovo da ne postoji ljubitelj ptica koji nije prošao kroz gubitak pernatog prijatelja. Nekada su to situacije koje se ne mogu predvideti - izletanje kroz otvoren prozor, nesreća sa drugim ljubimcima ili iznenadna bolest. Jedna vlasnica je sa setom pričala o zelenoj tigrici iz detinjstva koja je uginula istog dana kada i njen deda; drugi su delili bol zbog ptičice koja je pobegla dok su je čuvali prijatelji, ostavljajući za sobom samo sumnje i kajanje. No, ono što ujedinjuje sve te priče jeste snažna emotivna veza koja se stvara. Papagaj nije samo životinja u kavezu - on postaje sagovornik, uteha, pa čak i neko ko ume da nasmeje i u najtežim trenucima.

Pored tigrica, veliku popularnost uživaju i nimfe (Nymphicus hollandicus), poznate i kao nimfice ili love birds. Ovi papagaji su nešto veći, podjednako druželjubivi, a iako se manje oglašavaju ljudskim govorom, njihova inteligencija i šarm su podjednako izraženi. Jedan vlasnik je godinama negovao nimfu koja je, uprkos tome što je prvobitno greškom nazvana muškim imenom (a kasnije se ispostavilo da je ženka), umevala da peva, doziva članove porodice i pokazuje neverovatnu privrženost. Zanimljivo je da su ove ptice pravi gurmani - mogu nasrnuti na razne ljudske đakonije, od špageta bolognese do parčeta pečenog pileta, iako im takva hrana dugoročno nikako ne prija. Zato se iskusni vlasnici trude da im obezbede izbalansiranu ishranu: pored semenskog miksa, obavezno im nude voće i povrće - jabuku, šargarepu, ponekad i kuvano jaje - i izbegavaju slane i masne zalogaje koji mogu oštetiti sitne bubrege.

Kada je reč o nezi papagaja, iskustva se prepliću i prenose s generacije na generaciju. Jedna od prvih stvari o kojima treba voditi računa jeste kavez. Veliki, prostran, sa horizontalnim žicama po kojima se ptica lakše penje - obavezno izbegavati okrugle kaveze jer zbunjuju pticu. Prečke bi trebalo da budu od prirodnog drveta, različite debljine, kako bi se prilikom skakanja i pentranja razgibavali prsti i trošili nokti. Vrba, šljiva, bukva - grane koje nisu prskane hemikalijama su idealne. Mnogi vlasnici su, nakon što su zamenili plastične prečke prirodnim, primetili da su njihovi ljubimci mnogo zadovoljniji i aktivniji. Takođe, ne treba zaboraviti na sipinu kost ili jodnu kocku, neophodnu za održavanje kljuna zdravim.

Ishrana papagaja je tema o kojoj se uvek polemiše. Osnova je kvalitetno seme za odgovarajuću vrstu (za tigrice, nimfe, rozenkolise…), ali iskusni čuvari upozoravaju da crni suncokret, prepun masti, može izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe, poput sindroma masne jetre. Zbog toga ga treba dozirati. Dodaci ishrani - minerali, vitamini u vodi ili poslastice za jačanje perja i skeleta - dobrodošli su u periodima mitarenja ili oporavka. Voće i povrće su obavezni, ali oprezno: salata, šargarepa, jabuka, ponekad list blitve ili spanac (u manjim količinama), nikako obrađena ljudska hrana puna soli i aditiva. Jedna vlasnica je s humorom pričala kako njena nimfa doslovce upada u šerpe sa hranom kad god oseti miris mesa, ali da se takve eskapade strogo kontrolišu.

San, tišina, društvo - i to su važni elementi. Papagaji su izrazito društvena bića. Ako su sami, potrebno im je posvetiti puno pažnje, inače mogu pasti u depresiju. Parovi su često rešenje, ali i tu postoji začkoljica: nisu sve ptice kompatibilne. Baš kao među ljudima, postoje parovi koji se savršeno slažu, i oni gde ženka konstantno maltretira mužjaka, tera ga od hranilice, kljuca ga i iscrpljuje. U tim situacijama, preporučuje se odvajanje u dva kaveza, postepeno upoznavanje, pa čak i zamena partnera. Iskusni odgajivači vole da kažu: kada papige same izaberu jedno drugo, to je dobitna kombinacija.

Jedna od najupadljivijih osobina ovih ptica jeste njihov glas. Iako neke vrste, poput nimfi, umeju da budu prodorne - naročito kada svane nedeljno jutro ili kada dođu gosti - mnoge tigrice su pravi mali kompozitori. Neke pevaju Ofenbahov Kan-kan, druge imitiraju zvuk telefona ili škripanje vrata, treće prosto cvrkuću po ceo dan dok se dovikuju sa vrapcima napolju. Lepota je u tome što svaka ptica ima svoj repertoar, a kada se vlasnik i ljubimac dovoljno zbliže, ponekad se uspostavi pravi mali dijalog. Dešava se, na primer, da papagaj nauči da doziva svoje ime u slatkom tepanju, ili da opominje ukućane da je vreme za spavanje tako što se popne na ljuljašku i krene da se namešta. Te male rituale vlasnici pamte godinama.

Naravno, zdravlje papagaja je tema o kojoj treba stalno učiti. Ove ptice su vešte u prikrivanju simptoma bolesti - u prirodi im to pomaže da ne postanu lak plen, ali u kućnim uslovima može biti pogubno. Zato svaka promena ponašanja, perja ili izmeta zaslužuje pažnju. Česte tegobe uključuju prehladu zbog promaje, probleme sa varenjem, parazite poput onih koji izazivaju kvržice oko kljuna (takozvana šugava faca - scaly face), kao i prebrzi rast kljuna usled bolesti jetre. Kljun kod papagaja raste celog života, i u normalnim okolnostima ptica ga sama troši grickajući sipinu kost, drvo ili odgovarajuće igračke. Kada se to ne događa, potrebna je intervencija veterinara ili iskusnog vlasnika - skraćivanje kljuna, uz obavezno izbegavanje živca koji se kod nekih vrsta jasno vidi kao tamnija linija. Isto važi i za nokte: ako su predugi, otežavaju kretanje, a njihovo sečenje je delikatan posao koji često rezultira krvarenjem i velikim stresom i za pticu i za vlasnika.

Kupanje je još jedna interesantna tema. U prirodi papagaji uživaju u kiši i rosi; u zatvorenom, mnogi obožavaju da se brčkaju u plitkoj posudi ili da budu nežno poprskani iz raspršivača. Ipak, ima i onih koji vodu jednostavno ne podnose. Jednoj vlasnici je trebalo puno domišljatosti da nagovori nimfu da se okupa - na kraju je iskoristila činjenicu da ptičica luda za ogledalcem, stavila ogledalce u bazenčić i tako je namamila. Drugi papagaj je, pak, toliko mrzeo kupanje da se durio i bežao čim bi ugledao prskalicu. I to je sasvim u redu - pticu ne treba siliti, već joj ponuditi različite načine i pustiti je da se odluči.

Sigurnost u kući je od suštinske važnosti. Otvoreni prozori i vrata terase su najveća opasnost, jer čak i potpuno pitoma ptica može izleteti uplašena iznenadnim zvukom i izgubiti se napolju. Tužne priče o papagajima koji su odleteli u nepoznato podstiču sve vlasnike da postave zaštitne mreže, da proveravaju svaki otvor i da pri izlasku iz kaveza uvek imaju kontrolu. Jedna dama je ispričala kako je njen ljubimac izleteo kroz otvorena vrata terase i kako ga je ceo dan tražila; srećom, pronađen je kod komšinice koja ga je primetila. Ta sreća nije uvek prisutna, pa je bolje sprečiti nego lečiti.

Pored tigrica i nimfi, postoje i druge vrste koje osvajaju srca - rozenkolisi, mali papagaji jarkih boja, poznati i kao love birds. Iako ne govore, oni su izuzetno umiljati i vezuju se kao pravi mali saputnici. Jedan ljubitelj ptica je godinama družio sa rozenkolisom koji se ponašao potpuno kao mače: mazio se, spavao pod ćebetom i pratio gazdu u stopu. Ti papagaji su energetski vampiri u najpozitivnijem smislu - njihovo veselo skakutavo ponašanje tera osmeh na lice i posle najtežeg dana.

I veliki papagaji, iako ređi zbog zahtevnijeg držanja, imaju svoje obožavaoce. Sivi afrički papagaj (žako) poznat je kao najinteligentniji, sa sposobnošću učenja stotina reči i izuzetnom emocionalnom dubinom. Međutim, upravo zbog te inteligencije, on traži angažovanog vlasnika koji ume da odgovori na njegove potrebe. Njegov vek traje i do osamdeset godina, što znači da predstavlja doživotnog pratioca. Manje zahtevni, ali podjednako šarmantni, jesu mali aleksandri, amazonci ili kakadui - svaki sa svojom posebnom pričom.

Jedna od stvari koja se provlači kroz iskustva gotovo svih vlasnika jeste i odgovornost prema pticama. Lako je pasti u iskušenje i kupiti papagaja kao ukras ili igračku za dete, ali suviše je primera gde to dovede do zapostavljanja i patnje. Ptice su osetljiva bića, sa složenim emocionalnim svetom, i zaslužuju adekvatne uslove: odgovarajuću ishranu, dovoljno prostora za letenje, društvo (ljudsko ili ptičije) i redovnu veterinarsku negu. Prodavnice koje drže ptice u malim, prenatrpanim kavezima, na promaji, bez dovoljno svetlosti, ne bi trebalo da dobijaju podršku. Pre nego što se odlučite za kupovinu, dobro se informišite o poreklu ptice - da li je uzgojena u humanim uslovima ili je reč o divljem primerku koji je prokrijumčaren. Takođe, nabavka iz proverenih izvora, od odgajivača koji ručno hrane mlade, povećava šansu da dobijete pitomu i zdravu jedinku.

Pripitomljavanje je proces koji zahteva strpljenje. Mladu pticu je lakše naučiti na ruku nego stariju, ali uz upornost i puno ljubavi, i odrasli divlji papagaj ume da se opusti. Osnovno pravilo glasi: bez naglih pokreta, bez povišenog tona. Ptičicu treba pustiti da prvo iz kaveza osmotri okruženje; ne treba je odmah terati da izlazi. Kada se navikne, približavati joj se polako, nuditi poslastice iz ruke (proso, komadić jabuke), pričati joj umirujućim glasom. Nekim pticama treba svega nekoliko dana da priđu, drugima meseci - ali kada konačno slete na rame, osećaj je neprocenjiv. Jedan vlasnik je godinama pokušavao da pripitomi nimfu; ona je bila toliko divlja da je ujedala i bežala, ali nakon četiri godine, za vreme njegove bolesti, sama je doletela da se mazi. Od tada su nerazdvojni.

Igračke i okruženje takođe igraju veliku ulogu. Papagaji su znatiželjni i vole izazove. Ogledalca, zvončići, ljestvice, loptice, čak i obične kutije od kartona - sve to može postati izvor zabave. Neke ptice su lude za zvoncetom i umeju da provode sate ljubeći svoj odraz i tepajući mu. Druge su, pak, zastrašujuće domišljate: jedna nimfa je naučila da hvata hranu nogicom, oponašajući velike papagaje, i odbijala je da jede bez te ceremonije. Redovno rotiranje igračaka sprečava dosadu i doprinosi mentalnom zdravlju ptice.

Volijeri su za neke ljubitelje idealno rešenje - prostran prostor u kome se može držati više ptica različitih vrsta, gde se one osećaju gotovo kao u prirodi. Jedna porodica je pretvorila veću prostoriju u unutrašnju volijeru sa granama, gnezdima i kutijama za spavanje; u njoj su živele tigrice, nimfe i rozenkolisi, svako sa svojim karakterom. Svakog jutra kreće simfonija cvrkuta, a najstarija ženka, već u poznim godinama, i dalje doziva svoju ljudsku porodicu na maženje čim neko prođe.

Razmnožavanje papagaja je još jedna dimenzija o kojoj mnogi vlasnici ne razmišljaju dok se ne suoče s iznenađenjima. Ženke često polažu neoplođena jaja, pa čak i kada nema mužjaka, i mogu razviti nagon za gnežđenjem koji ih iscrpljuje. U takvim situacijama, savetuje se uklanjanje jaja nakon nekoliko dana, uz obezbeđivanje dodatne količine kalcijuma (sipina kost, mineralni dodaci) i omogućavanje materijala za grickanje (bela hartija, drvce) kako bi ptica održavala kljun. Ako se desi da se par ptice stalno sukobljava, ili da ženka postane agresivna prema mužjaku, možda je potrebno da ih razdvojite u odvojene kaveze dok se ne smire, ili čak pronaći novog partnera - u svetu ptica, ljubav i kompatibilnost su nepredvidive.

Kada se dogodi da papagaj ugine, tuga je neminovna. Mnogi vlasnici svedoče da su plakali kao za članom porodice, da su danima osećali tišinu u kući, i da su dugo potom gledali ka mestu gde je stajao kavez. Neke priče su posebno dirljive: jedan stariji gospodin je sahranio svog ptičjeg prijatelja ispod lipe u parku, ne mogavši da prestane da plače; drugi je godinama čuvao snimke i fotografije kako bi se sećao svog pernatog genijalca. Takve emocije samo potvrđuju koliko su ove male duše bile voljene.

I za kraj, onima koji razmišljaju o nabavci papagaja, poruka je jednostavna: ne oklevajte, ali pripremite se. Informišite se o vrstama, njihovom temperamentu, potrebama i životnom veku. Tigrice su odličan izbor za početnike - otporne su, razigrane i relativno lake za negu. Nimfe pružaju malo više izazova i zabave. Rozenkolisi su savršeni za one koji traže nežnog saputnika, dok veliki papagaji traže veliku posvećenost. Svaki od njih, međutim, uzvraća ljubavlju, smehom i trenucima koji se ne zaboravljaju. Baš kao što kaže jedna poznata misao: kuća bez papagaja je samo kuća; sa njima postaje dom.